Ja mislim...

Maja Stanković, lekar

- Živim u Kaluđerici već 6 godina, doselila sam se sa Novog Beograda. ”Šta reći a ne zaplakati” je opis kada me neko pita: ”Kako je u Kaluđerici?” Na osnovu anketiranih (a i verovatno drugih žitelja ovog naselja) problema ima mnogo da bi se moglo živeti dostojanstveno. Lično mislim da kampanja za odvajanje Kaluđerice od Grocke teče vrlo skromno, neinventivno, a iz brojnih ličnih primera znam da Grocka nema nikakve veze sa Kaluđericom, čak ni Beogradom. Ne bih sada da pominjem maltretiranja u gotovo svim službama u koje moram da odem, a koje se nalaze u Grockoj.

Vrlo sam ogorčena na ljude u ovom kraju, od kojih neki još uvek ne mogu da prihvate da žive vrlo blizu, tačnije na ulazu u jedan glavni grad. I da se shodno tome moraju i ponašati.Nedopustivo je da se blokira jednosmerna, tesna ulica na nekoliko sati jer se istovaruju ugalj ili drva, pere tepih ili nesto drugo radi. Koga da pozovem u tom slučaju, moram tuda da prođem?! Ili da mesec dana teče kanalizacija niz ulicu iz puknute cevi, na toj istoj ulici se igraju deca, moje dete takođe?! Mogu zamisliti kako je u administraciji ili npr.ambulanti (imam srecu da ne zavisim od ambulante u Kaluđerici inače bih poludela).

Prosvetliti ljude jeste zahtevan i težak posao, ali to je polažiste da se nešto dobro uradi u Kaluđerici.

Pomenula bih samo još jednu u nizu "banalnosti”, a to je lokacija jedinog "Maxi-ja” u Kaluđerici, gde nema parkinga, mesta za kolica i slično (da ne pominjem bicikle) pa se kupljena roba nosi i probija kroz masu na pijaci ili stanici.

I što reče jedna novopečena mama iz Kaluđerice: ”Kuda da provozam kolica sa bebom?”

Nadam se da će Vaš optimizam moći da pokrene "kolo sreće” i da će uskoro Kaluđerica biti ili samostalna opština ili ponosni deo Beograda.

na vrh

Slađan Terzić, inženjer elekrotehnike

– Odlučio sam da se na predstojećim lokalnim izborima kandidujem za odbornika na listi grupe građana "I Grocka je Beograd", jer smatram da ovo udruženje ima realne i ostvarive ciljeve. Naš osnovni zadatak jeste da Kaluđericu, ali i sva druga gročanska naselja, što više približimo Beogradu, tj. vrednostima i standardima koji važe za glavni grad. Mi nemamo ništa protiv da Kaluđerica već sutra postane samostalna opština, ali mislimo da to trenutno nije lako ostvarivo. Lepe želje su jedno, a realnost je nešto sasvim drugo, to birači moraju da znaju.

Lično mislim da je bolje da Kaluđerica ostvari prisnu saradnju sa Gradom Beogradom i da kroz projekte dobije novac iz gradskog budžeta za asfaltiranje ulica, izgradnju škole, obdaništa, ambulante, a u ne tako dalekoj budućnosti i gasovoda. Kao zamenik direktora Fonda za građevinsko zemljište Grocke, gde radim već četiri godine, uverio sam se da opština nema dovoljno svojih para da reši nagomilane probleme.

Veoma je važno i da Kaluđerica dobije bar jedan sportski centar, kao i uređeni park gde će se naša deca igrati i baviti sportom. Fudbalski sam trener već duži niz godina i mnogo sam energije utrošio kako bih generacije mladih ljudi privoleo sportu i okrenuo ih od ulice.

na vrh

Ante Terzić, dipl.ing.građ.

– Na sajtu
www.beoland.com/legalizacija, objavljeno je sledeće:
"Poslove vezane za legalizaciju obje- kata izgrađene, odnosno, rekonstrui- sane bez građevinske dozvole do 13. maja 2003. godine, Direkcija obavlja za deset gradskih opština... Za teritorije opština koje se nalaze van teritorije Generalnog urbanističkog plana Beog- rada 2021. godine, primenjuju se pra- vila i uslovi za zaštitu javnog, odnosno, opšteg interesa..."

No, prema gore pomenutom Kaluđeri- ca je ušla u Generalni urbanistički plan, pa bi bilo logično da taj deo teritorije opštine Grocke pokriva Grad, po pitanjima legalizacije i svih poslova vezanih za nju.

Bilo bi logično i poželjno, obzirom da opština Grocka, svojim kapacitetima i raspoloženju, ne može da obavi posao legalizacije preko 10 hiljada objekata.

I još nešto. Obzirom na ovu činjenicu, kao i činjenicu da je Kaluđerica uvek gravitirala ka Beogradu, po svim parametrima, osim administrativnog, nameće se i logično pitanje odvajanja istog naselja od opštine Grocke formiranjem nove gradske opštine!

na vrh

Marija Stojanović, učiteljica

– U Kaluđericu sam se doselila pre sedam godina i imam puno primedbi na život u njoj. Moja najvažnija zamer- ka odnosi se na ambulantu, gde mi se od nedavno leči dete. Uslovi su zaista loši, a na pregled se čeka i po nekoli- ko sati. Još gore je na odeljenju za odrasle. U šali kažem da će, ako se kartoteka još malo proširi, pacijenti na na red morati da čekaju napolju, na parkovskim klupama. Onakva ambu- lanta zaista nikome ne služi na čast.

Imamo problem i sa električnom ener- gijom. Napon struje često varira, pa nam se već nekoliko puta dešavaju kvarovi na električnim aparatima. Ne znam ko je za to kriv, niti kome da se žalimo.

Nije mi jasno kako to da u našem kraju do sada nije otvoren nijedan megamarket, nego artikle plaćamo višestruko skuplje nego drugi Beograđani. Primećujem da se kod nas samo benzinske pumpe otvaraju. Kao da smo Teksas!

na vrh

Gradimir Stoiljković, penzioner

– U Kaluđerici živim već 25 godina i mnogo toga mi se dopada, ali i mnogo ne dopada. Moja najveća primedba odnosi se na ljude. Mislim da ovde žive retko nesložni ljudi, koji ne vide šta im je zajednički cilj. Vodio sam do sada mnoge akcije za asfaltiranje, kanalizaciju i ostalo i uvek je dolazilo do nepotrebnih svađa. Zbog te nesloge još uvek su mnoge ulice u našem naselju neuređene. Neverovatno je da nam deca idu u školu u tri smene i da u ambulanti bolesni čekaju po nekoliko sati, to pod hitno moramo da rešimo. Jedino nam je prevoz malo bolji u poslednje dve, tri godine.

Slična situacija je i u vlasti. Odgovorno tvrdim da para ima dovoljno, ali se ne raspoređuju na pravi način. Moja velika želja je da se žitelji Kaluđerice, ali i cele opštine konačno ujedine i počnu da zajednički rade kako bismo svi živeli bolje.

na vrh

Živana Marković, domaćica

– U Kaluđerici živim od 1975. godine i od tada do danas se ovde ništa nije promenilo. Sami smo finansirali vodu, struju, ulično osvetljenje, asfaltiranje, kanalizaciju, telefon, a i danas je tako. Sve što novo treba da se uradi, opština traži od nas građana da finansiramo. Čemu onda opština? Evo, prošlo je petnaestak godina od kada smo svojim parama asfaltirali našu Teslinu ulicu, ona je sada propala, očekivalo bi se da opština barem pošalje mašine da se te rupe saniraju. Međutim, ništa od toga, verovatno opet čekaju da mi to uradimo.
 
Kao domaćicu me nervira i to što nam je pijaca daleko, a najviše što u Kaluđerici i okolini nije izgrađen nijedan mega market poput Rodića, Tempa, Vera i sličnih. Svi se grade na Novom Beogradu, a u našim lokalnim prodavnicama cene su paprene. Ne mogu da verujem da niko nema interes da takvu prodavnicu izgradi negde kod nas, sigurna sam da bi si potrošači iz Kaluđerice, Vinče, Leštana, Boleča, Ritopeka vrlo rado kupovali u magamarketima.

na vrh

Marko Ilić, frizer

– U Kaluđerici mi se ništa ne dopada, kad bih mogao odmah bih se odselio. Zašto? Prosto, ovde nema elementar- nih uslova za život. Nemamo dom zdravlja, kanalizaciju, puteve. Kada nekome na Zvezdari pomenete Kaluđe- ricu on kaže: "To je tamo na kraju", a isti odgovor dobijete i u Grockoj.

U osnovnoj školi više nema mesta, slično je i u vrtiću. Do autobuske stanice pešačim 15 minuta, a mojim krajem gradski prevoz nikada neće proći, jer su ulice preuske. Ovaj gornji deo Kaluđerice nema nijedan parkić, niti igralište za decu. Ne mogu da verujem da opština ne može da pronađe jednu parcelu na kojoj bi se postavili golovi, ljuljaške ili klackalice.

Telefoni su poseban problem. S obzirom da imamo tzv. PCM uređaje, "Telekom Srbija" ne može da nam ugradi ni ISDN, ni ADSL, a protok Interneta nam je smešno mali. Što je najgore, nema ni najava da takvo stanje da se popravi.

U čitavom ovom kraju nijedna trgovinska kuća nije izgradila svoj megamarket, a to mnogo govori. U odnosu na građane drugih delova Beograda mi živimo jednu svetlosnu godinu unazad.

na vrh

  Red vožnje 309

Linija 309 iz Kaluđerice; linija 309 sa Zvezdare
[ cela vest ]