Kaludjerica.com

Slaviša Savić, čovek čije ideje obogaćuju Beograd

Tridesetšestodišnji Slaviša Savić široj javnosti postao je poznat pre tri godine  kada je njegov koncept „Beograd je svet” pobedio na konkursu za idejno rešenje proslave Dana Beograda, koja se svake godine odr\ava od 16. do 19. aprila. Baš nekako tada „procurela” je i vest da je Slaviša žitelj Kaluđerice, a sve je postalo još zanimljivije kada je Slavišin koncept za obležavanje rođendana Beograda pobedio i naredne godine, dakle dva puta zaredom! Baš nekako od tada potpisnik ovih redova nosi se mišlju da sa ovim zanimljivim čovekom, koga u umetničkim krugovima još zovu i „Idea man”,  uradi intervju.

I evo, konačno je u tome  uspeo.

Slaviša, recite nam nešto o sebi, tačnije ko je čovek čije su ideje oduševile Beograđane?  

Rodjen sam u petom minutu 16. aprila 1973. na Dan Beograda. Do svoje 15. godine ziveo sam u Marinkovoj bari, a 1987. preselio u Kaludjericu. Dakle, ziveo sam na dva najgora mesta na planeti. Mesto stanovanja oblikuje svakog coveka, a mene je moje nateralo da stalno tragam za konstruktivnim promenama, iz te borbe je nastao veliki entuzijazam i to je dovelo do toga da su moje ideje osvojila mnoga srca nase prestonice.

Vaš  koncept proslave Dana Beograda dva puta je pobedio na konkursu, ima li novih ideja za narednu godinu?

Moji neobicni koncepti ubedljivo su pobedili na jedina dva konkursa i bili su jako lepo prihvaceni. Tema „Beograd je svet“ se pokazala kao idealan koncept za beogradski rodjendan, jer ukljucuje sve njegove opstine, gde kroz razne kulturne sadrzaje ozivljavaju grad na jedan poseban nacin. Ujedno je to i originalno predstavljanje Beograda svetu. Ali, na zalost, u nasoj zemlji se nista ne planira na duze staze i niko se iz vlasti ne bavi brendingom grada, tako da je buducnost ove ideje neizvesna.

Dakle da odgovorim na pitanje, ne znam sta da ocekujem za narednu manifestaciju, zapravo plasim se mnogih varijanti. Ja sam samo jedan kreativac koji stanuje na cudnom mestu i koji zeli da uradi nesto lepo za svoj grad. Zavisim od dobre volje vlasti i ukoliko oni ne prepoznaju moje dobre, kreativne namere koji bi pomogle stvaranju bolje slike naseg grada i drustva, ja tu nista ne mogu.

Nesumljivo je da Kaluđerica kao naselje ima izražen negativan imidž u našem društvu. Kako ga promeniti?

Kaludjerici pre svega  trebaju osnovni civilazijski uslovi za zivot. Ne vidim zasto bi se Kaludjerica nekom pravdala ili stidela. Pre 30 godina je drzava zazmurila na  jednu kotlinu nadomak Beograda i tako dozvolila stvaranje najveceg divljeg naselja u Evropi. Nikada se njime nije bavila niti ista ulagala u njen razvoj. Ljudi kao sto su moji roditelji i moje komsije su ovde dosli jer im kolektivi nisu dodelili stan. Oni su se samo snalazili, i kakav smo narod, „operisan“ od arhitekture, urbanizma i estetike, verujte mi Kaludjerica je jos i super kakva je mogla da bude. Uvek sam se stideo svog mesta stanovanja, ali sada je ceo grad, cela drzava Kaludjerica jer ne postoji ulica u Srbiji gde nema divlje gradnje.

Da li je moguće osmisliti kamapanju koja bi išla u tom pravcu i kako bi ona otprilike izgledala?

Kada kazemo kampanja, mislimo na one kojima se obracamo, ali ja ne znam kome bi se mi obracali, nama ne trebaju strana ulaganja ili ne daj Boze da razvijamo turizam, mi treba da napravimo kampanju za one koji su odgovorni sto mi zivimo tako kako zivimo. Izgovori poput, da se nema novca – ne stoje, jer ja za svoji prethodnih 25 godina zivljenja u Kaludjerici, nisam osetio ni jednog trenutrka da postoji vlast ili bilo ko ko moze nesto da sankcionise ili bilo sta uradi. Kaludjerica je, doslovno receno, siroce, a bezakonje je od nje napravilo leglo kriminala.

Jedina dobra stvar negativnog imidza Kaludjerice je u tome, da budete sigurni da li vas neko zaista voli, a to cete saznati ako mu nije tesko da dodje do vas, ili njemu/njoj ne smeta sto mu je partner iz Kaludjerice.

Kaluđerica ima više od 30.000 stanovnika i medju njima verovatno puno kreativnih, obrazovanih ljudi, koji se medjutim ne poznaju. Da li postoji šanse da se u dogledno vreme napravi neko mesto okupljanja, neki „kreativni centar”, gde bi se njihove ideje susrele?

Svi projekti slicne namene ne funkcionisu najbolje nigde u gradu, pa se plasim da bi se isto desilo i sa Kaludjericom. Ljudi koji su obrazovani ili kreativni oni dosta rade i jure da bi preziveli, i sumnjam da bi imali vremena za okupljanja. Voleo bih da gresim, ali polazim od sebe. Puno radim, a imam i malo dete. Socijalizacija danasnjeg vremena je svedena na internet i ovaj sajt bi mogao da razvija takve sadrzaje. Mi kreativni i obrazovani bi se sigurno bolje udruzili preko nekog bloga ili foruma – predlazem.

Svrha kulture mnogima nije jasna, ali se njena uloga uvek spominje kada je potrebno resavati probleme delikvencije itd. To je ipak najveci problem, ja sam evo raspolozen, iz iskustva moje profesije, najbolje ideje dolaze iz timskog rada, u kreativnost ljudi nikad nisam sumnjao.

Kakvo je vaše vidjenje buducnosti Kaludjerica kao naselja? Hoće li se konačno približiti Beogradu ili okrenuti na drugu stranu?

Kaludjerica ce biti uvek slika drzave, kako se ona bude razvijala tako ce i Kaludjerica nju u stopu pratiti. Kaludjerica nije lepo mesto za zivot, tu se svi slazemo, a blizina Beograda ili daljina, je nece promeniti. Mi smo geografski jako blizu centra, blizi od Vidikovca i Batajnice i svih ostalih prigradskih naselja. Pozitivno gledanje buducnosti Kaludjerice je u resavanju problema kojih ima toliko da covek ne moze da se odluci oko prioriteta, sve je hitno i alarmantno. Kao sto rekoh, nase naselje je slika drzave, kada drzava pocne da ulaze u saobracaj i puteve, to je znak da je krenula na bolje (to je bio znak svake istocno-evropske zemlje), isto tako Kaludjerica ima srecu da se nalazi u blizini autoputa, i citav saobracaj je preusmeren sa smederevskog na klenacki put, koji je pun rupa, toliko uzak da se automobili jedva mimoilaze, nema trotoara, majke guraju kolica sa bebama po kolovozu, decu na putu do skole mimoilaze nesavesni vozaci… Ne znam koliko ce dugo moj zeludac izdrzati da posmatra te scene, imam malo dete i o buducnosti razmisljam dosta, ali posto sam protracio citavu svoju mladost na nerviranje, porucio bih svima da se ne nadaju mnogo, i nikako ne verujte u izreku „ko zna zasto je to dobro!“ –ne pomaze.  Ponavljam, kada vidite da se klenacki put prosiri, to ce biti pravi znak da je nekom stalo do vas, do tad nista.

Bojan Ljubenović