Da ne bude zabune radi se o Vahidi Ramujkić i Avivu Kruglanskom, umetnicima koji na taj način beleže događaje iz svog života i skreću pažnju javnosti na probleme koji ih okružuju.

Vahida, rođena u Beogradu i Aviv, rođen u Tel Avivu, žive i rade u Barseloni. Tradicionalnu tehniku ručnog rada – vezenje – pomalo zaboravljenu u današnjem vremenu, oboje doživljavaju kao jedini adekvatan „alat” za naraciju, čija je okosnica svet koji ih okružuje. Svoju strast prema ovoj veštini pretočili su umetnost, spajajući izložbeni i praktičan rad u okviru projekta čiji naziv nosi i sama izložba – Dokumentarni vez.

– Želja nam je da napravimo tridestak radova koje ćemo posle toga pretvoriti u jednu veliku tapiseriju – objašnjava Vahida.

Ideja, koja egzistira na relaciji između savremene umetnosti i društvenog angažmana, može se sažeto preneti ovako: Vahida i Aviv izvode akciju u javnom prostoru, na samoj ulici, u nekom gradu bilo gde da se na svetu nađu, uz pomoć posmatrača, saučesnika vezu ono što vide, ili ono o čemu od njih slušaju, a što žele da predstave, i na kraju, izvezene radove izlože na neki od mogućih načina.

U Beogradu su tako izloženi radovi iz Kaira, Bristola i Barselone. U Kaluđerici borave četiri dana i vezu probleme našeg naselja, od kanalizacije do manjka dečjih igrališta. Usput razgovaraju sa građanima, ali naše komšije kao da zaziru od dvoje čudnih umetnika i njihovog dela. Tek poneko promrmlja nešto tipa “Zaludan pop I jariće krsti” i nastavi dalje. Ipak, neki i razgledaju ručne radove. Ima i domaćica koje tvrde da bi one to mnogo bolje uradile…

Nadamo se da će neko od nadležnih na kraju pogledati izložbu Vahide i Aviva.

B. Lj.

Treće, prema projektu nova škola će moći da primi 720 učenika u  jednoj smeni, imaće 24 učionice, 18 kabineta, fiskulturnu salu, biblioteku, trpezariju, dečja igrališta i sve druge neophodne sadržaje. Koštaće oko 340 miliona dinara, barem je tako prvobitno bilo najavljeno.
Ono što je neizvesno tiče se početka rada nove škole. Iz Gradskog sekretarijata za obrazovanje najavljivano je da će ovaj objekat đake primiti 1. septembra 2010. godine. U skladu sa tim rukovodstvo OŠ “Aleksa Šantić” već je anketirao svoje zaposlene o tome da li žele da predju u novu školu, a pravljeni su i spiskovi dece koja će se useliti u novi objekat.

Međutim, kako se na fotografijama našeg reportera jasno može videti škola jeste mnogo napredovala, ali su šanse da bude završena do 1. septembra minimalne. Golim okom se vidi da je ostalo još mnogo grubih radova, a tek predstoje zahtevni unutrašnji radovi, pa nabavka školskog nameštaja i materijala…

Ostaje, dakle, pitanje šta će sada biti sa nastavničkim osobljem i decom koja su se izjasnila za prelazak u novi objekat? Problem veliki, ali ne i nerešiv, jer kada se na novu školu čekalo sve ove godine, sačekaće se još par meseci.

Emilija Lepojević

Zbog radova koji se izvode na ovom mestu put je zatvoren, tako da vozila ne mogu da prolaze. Na mestu starog mosta sa druge strane postavljen je drveni mostić, kako bi pešaci mogli da stignu do autobuske stanice.

Popravka ovog mosta uticaće i na poboljšanje ekološke slike, jer se tu više neće skupljati flaše i smeće. Nakon toliko apela građana,gradske vlasti su ipak odlučile da urade nesto po tom pitanju, što je za pohvalu.

Emilija Lepojević

Tradicionalna manifestacija Gročanske svečanosti, u okviru koje će biti organizovana takmičenja u spremanju ribe i rakije, kao i bogat sportski i kulturno-umetnički program, održaće se od 30. jula do 1. avgusta.

Svečano otvaranje počinje u 20 časova, na platou ispred opštine Grocka, izborom najbolje rakije kajsijevače i bogatim kulturno-umetnickim programom.

Trodnevni program počeće skupom poljoprivrednika, na kome će biti predstavljene metode za unapređivanje voćarstva, a potom sledi izložba voća i izbor najboljeg proizvođača rakije.

Drugi dan obeležiće takmičenja u atletici, streljaštvu i šahu, a prvi put u njima će učestvovati i osobe sa invaliditetom.

Najveća atrakcija biće, prema rečima organizatora, takmičenje ribolovaca i nadmetanje u spremanju riblje čorbe, koje će se održati na obali Dunava u nedelju, kada se očekuje i najzanimljiviji program.

Za organizaciju ove manifestacije  opština je ove godine izdvojila oko tri miliona dinara.

B.Lj.

Politički život ovog dela Beograda, nad kojim neprestano visi Damoklov mač prinudne uprave, u minuloj deceniji obeležili su prebezi pojedinaca iz jedne u drugu stranku, „odmetništva” partija iz vlasti u opoziciju i obratno, periodi bezvlašća, incidenti…

Posle deset godina Milan Janković, član Socijalističke partije Srbije, ponovo je izabran za predsednika beogradske opštine Grocka. Ovu dužnost u narodu popularni Žire već je obavljao od 1994. do 2000. godine – mandat i po. Od tada do danas, na mestu prvog čoveka lokalne samouprave promenilo se osmoro ljudi, a život politički najtrusnije prestoničke opštine u ovom periodu bio je prožet prebezima pojedinaca iz jedne u drugu stranku, „odmetništvima” celih partija iz vlasti u opoziciju i obratno, dugim periodima bezvlašća, incidentima i bezmalo fizičkim obračunima.

Intenzivne stranačke čarke u ovom delu Beograda, nad kojim hronično visi Damoklov mač prinudne uprave, javljaju se sa raspadom DOS-a, juna 2002. godine. Do tada, na mestu predsednika opštine bila je sadašnja načelnica beogradske uprave Vesna Ivić, iz DOS-a, koja je preuzela gročanski „tron” posle petooktobarskih promena. Konsultacije oko njenog naslednika trajale su pola godine, dok u decembru nije izabran Sava Starčević (SPO). Već posle četiri meseca DS je uz podršku SPS-a napravio manjinsku vlast i u aprilu 2003. na čelo doveo svog člana Vladana Zarića.

Onda su u septembru 2004. usledili lokalni izbori. Gotovo tri meseca posle izlaska građana na birališta, Grocka je, poslednja među prestoničkim opštinama, dobila vlast predvođenu Blažom Stojanovićem, predstavnikom grupe građana, koga su podržali DS, DSS, SPO, PSS Bogoljuba Karića i SDP. On je ujedno jedini od čelnika koji je u dva navrata bio predsednik. Sa vlasti je prvi put smenjen u junu 2005. kada je PSS „prebegao” u tabor opozicije i u saradnji sa SRS-om, SPS-om, GG „Vladan Zarić” i dvoje „odmetnutih” odbornika NS okupljenih u novoj GG „Aleksandar Barać” formirao novu vladajuću većinu. Predsednik opštine postao je radikal Dragoljub Simonović. Stojanović se na „tron” vratio u novembru jer je izostalu podršku PSS-a i DS nadoknadio pridobijanjem SPS-a i dve grupe građana, tako da su i socijalisti prebegli.

Jun je, izgleda, baksuzni period za politički život Grocke: tradicija prevrtljivosti nastavljena je u ovom mesecu 2007. formiranjem nove vladajuće većine: DS, DSS, G 17 plus i dve grupe građana koje su podržale Zorana Jovanovića iz DSS-a za predsednika. U novembru Jovanović je izglasan i u lokalnoj skupštini, ali na dužnost nije mogao da stupi sve do lokalnih izbora 2008, jer je Stojanović odbijao da preda dužnost. Tvrdio je da je smenjen jer je jedan od glasova protiv njega pripadao odborniku koji je iz PSS-a prešao u G 17 plus. Da ujdurma bude veća, treba napomenuti kako je o njegovoj smeni odlučio – glas razlike. Tako je Grocka sve do maja 2008. imala dvojicu vodećih funkcionera. Štampa je pisala da je tih meseci Stojanović odbijao da napusti kancelariju, dovodeći svoje pristalice ispred nje, a Jovanović je zvao policiju da interveniše…

Posle lokalnih izbora juna 2008. ustanovljena je nova vladajuća većina, koju su činili koalicija „Grocka za evropsku Srbiju” okupljena oko DS, zatim DSS, SPS i Grupa građana „Snaga građana”. Jovanović je ostao predsednik. Tanka prevlast koju su imali u Skupštini opštine sa 18 od ukupno 35 odbornika nije izdržala ni godinu dana. Početkom aprila minule godine predstavnici „Grocke za evropsku Srbiju” – DS, G 17 plus i SPO – istupili su iz vladajuće većine tvrdeći da su dobili mali deo kolača vlasti. Grocka se ivicom uvođenja prinudne uprave kretala duže od mesec dana. Najzad, krajem maja, SRS, najjača stranka u lokalnom parlamentu, podržao je DSS, SPS i GG „Snaga građana”, a na čelo Grocke došao je radikal Radovan Todorović. On je prošlog petka podneo ostavku, a za njeno usvajanje ruku su digli i odbornici njegovog SRS-a, koji su, nezvanično se pretpostavlja, bili nezadovoljni radom partijskog kolege. I dok se Gročani nadaju da će stari-novi predsednik Janković bar malo srediti komunalni haos i Grockoj povratiti pre desetak godina izgubljenu titulu „srpska Kalifornija”, grupa podrške prevremenim lokalnim izborima na „Fejsbuku” uknjižila je više od 500 članova.

Dimitrije Bukvić

Već tradicionalno osnovna škola „Aleksa Šantić“ iz Kaluđerice i na kraju ove školske godine izabrala je svog đaka generacije. Ovo laskavo priznanje  pripalo je Aleksandri Račanović., koja je za sajt www.kaludjerica.com pristala da ispriča kako je postala najbolja, koji su joj dalji planovi, šta voli, a šta ne…

Aleksandra je rođena 14. marta 1995. godine i od rođenja živi u Kaluđerici. Svih osam razreda završila je odličnim uspehom i kako sama kaže, kako je bivala starija sve je više želela da dobije priznanje „Đak generacije“.

- Iako ovo priznanje u našoj zemlji nema veliki značaj  meni mnogo znači. To mi je samo podstrek za više, jedna od stepenica u nizu. Sve to sam postigla uz ogromnu podršku pre svega svoje porodice zatim svojih drugova i svojih nastavnika. Podrška mojih drugara mi je mnogo značila.Oni su ti koji su me uvek podržavali,o meni uvek znali sve i čuvali sve moje tajne i hvala im na tome. Zajedno sa mnom su se veselili i tugovali i kako kažu bili ponosni na mene! Ali svakako nikako ne smem da zaboravim svoje profesore. Kada bih morala ne bih mogla da izdvojim nijedan predmet i nijednog profesora kao omiljenog. Svi oni su dragi i posebni – kaže Aleksandra.

Aleksandra je učestvovala na mnogim školskim takmičenjima i  postizala zavidne rezultate. Svoju školu i nastavnike pokušavala je i mahom uspevala da promoviše na najbolji mogući način.

- Zauzimala sam mnoga od prva tri mesta iz istorije, hemije i biologije.Takodje sam lepe rezultate postizala na smotrama mladih istraživača iz oblasti astronomije gde sam zajedno sa svojom drugarima i mentorom profesorkom Vladankom Katić  osvojila prvu nagradu laptop računar…Odlične rezultate sam postizala i na smotri ,,Šta znaš o saobraćaju’’  koju organizuje AMSS gde sam učestvovala već tri godine i sa svojom ekipom na čelu sa nastavnicom Brankom Kovač uvek ostarivala najbolje rezultate.Ove godine osvojila sam drugo mesto u pojedinačnoj konkurenciji na gradskom takmičenju – referiše Aleksandra.

Ova vredna devojčica ujedno trenira odbojku, ide na časove engleskog jezika, čita…Omiljena knjiga joj je „Ženski rodoslov“, a sluša muziku „koja joj prija“. Slobodno vreme provodi sa društvom i mašta da se u Kaluđerici otvori neko pristojno mesto za izlazak.

Kao i većina svršenih osmaka ni Aleksandra nije sigurna koja bi joj srednja škola najviše odgovarala i zbog toga će se najverovatnije opredeliti za  gimnaziju.

- Predamnom i mojim vršnjacima je težak ispit u životu, koji bih ja nazvala i ispit zrelosti. Treba napraviti bitan korak u životu i izabrati pravu školu koju želimo. Poručila bih  mlađima  da slede svoje ideje i jasno postave svoje ciljeve u životu i da istraju – zaključuje Aleksandra.

Sve najbolje đače generacije!

Bojan Ljubenović

]]> http://www.kaludjerica.com/?feed=rss2&p=575 2 http://www.kaludjerica.com/?p=569 http://www.kaludjerica.com/?p=569#comments Tue, 08 Jun 2010 15:21:55 +0000 bojanlj http://www.kaludjerica.com/?p=569 U biblioteci „Ilija Garašanin” u Kaluđerici učenicima osnovne škole „Aleksa Šantić” dodeljene su nagrade „Čitalačka značka”. Na inicijativu upravnice biblioteke Željke Šain Milošević, a uz nesebičnu pomoć učitelja i nastavnika škole,  ova akcija održana je po četvrti put.

Čitalačke značke dobilo je 45 đaka, od prvog do osmog razreda. Selektor radova, školski bibliotekar Snežana Giga, rekla je da su učenici i ove godine ispoljili svoje umeće u literarnom i likovnom pogledu, a njihova kreativnost iz godine u godinu sve više dolazi do izražaja. Manifestacija nije takmičarskog karaktera.

Ona je posebno izdvojila rad devojčice Zlate Lukić iz 4/8 odeljenja, koja je imala veoma osmišljen dnevnik i čak napisala četiri svoje priče.
Učesnicima ove akcije obratio se i satiričar Bojan Ljubenović, koji je deci savetovao da „čitaju što više jer će tako naučiti da razlikuju dobre i loše knjige, a samim tim i dobre i loše ljude”.

Nastavnici razredne nastave koji su doprineli ostvarenju ove akcije su:Biljana Batez, Zorica Krstić, Jadranka Bajić,Vesna Pavlović, Ružica Ristić,Jasmina Đurđević, Snežana Jevtić-Radojković,Vesna Pejčić, Lela Milosavljević, Stanika Tomašević, Nada Gačić, Ljiljana Lukić i profesori srpskog jezika Dušica Filipović, Ljudmila Sarić, Julka Simović, Ljiljana Krivaja, Jasmina Daničić i školski bibliotekar Snežana Giga.

Kaluđerica je jedno od najvećih beogradskih naselja u kojem zvanično živi oko 30.000 stanovnika, nezvanično više od 40.000. Pri tom, dobar deo njih živi u ilegalno izgrađenim kućama, pa otud ovom naselju epitet „divlje“. Mnogim meštanima smeta što gradnja nikako da stane pa u centru, kod „Maksija“, lokali niču preko noći zbog čega centar mnogo ružno izgleda.

- Posle 30 godina, Kaluđerica dobija tri kapitalna objekta, vrtić, školu i ambulantu. Nadam se da će proces legalizacije rešiti i preostale infrastrukturne probleme. U toku je prikupljanje dokumentacije vlasnika lokala, posle čega ćemo videti ko sme da ostane tamo gde je – navodi Radovan Todorović, predsednik Opštine Grocka.

Ipak, meštane Kaluđerice najviše „boli“ kanalizacija.

- Ovaj problem je delimično rešen izgradnjom „divlje mreže“ koja ulazi u potok. Na nju se prikačio i deo Zvezdare tako da mreža neće još dugo izdržati. Bez izgradnje velikog kolektora kanalizacija će ostati „crna tačka“ naselja – ističe Branko Nikolić, koji u Kaluđerici živi 15 godina.

Pomenuti kolektor, čiji projekat „stoji“ od 2004. godine, rešio bi problem velikog dela Kaluđerice, ali i dela Zvezdare.

- Kaluđerica administrativno pripada Grockoj, a infrastrukturno Gradu, s obzirom da je dobar deo naselja prikačen na gradski vodovod, EDB, Javnu rasvetu i to unosi zabunu po pitanju nadležnosti. U svakom slučaju, Opština nema novac za kolektor tako da nam Grad mora pomoći kako se više ne bi dešavalo da bujice teku ulicama zbog otvorenih kišnih i kanalizacionih otvora – smatra Todorović i dodaje da će uskoro biti saniran most, koji se nalazi blizu autobuske okretnice. Most će biti više izdignut iznad kanalizacionog potoka, pa ga neće potapati svaka veća kiša.

Vozača koji ne poznaje puteve Kaluđerice, prolazak kroz ovo naselje može da košta i nekoliko stotina evra s obzirom da će zbog postojećih rupa tamo verovatno ostaviti neki deo automobila.

- Godinama unazad, ulice Kaluđerice predstavljaju pravu noćnu moru za nas, vozače. Ulice liče na površinu Meseca, jer je svuda krater do kratera, pa moramo da vozimo slalom između rupa – navodi Milan Kovač.

U Direkciji za puteve kažu da su od Opštine Grocka dobili predlog za asfaltiranje više od 400 ulica.

- Programom za 2010. godinu, predviđeno je asfaltiranje više od 25 km ulica u Grockoj, od toga pet kilomatara u Kaluđerici. Prioritet će biti ulice koje do sada nisu imale asfalt – navode u Direkciji, bez konkretnog odgovora koje će to ulice biti.

Za pešake Kaluđerice, rupe nisu toliki problem koliko nedostatak trotoara, kojih gotovo da nema.

- Zbog „divlje“ gradnje, ulice su preuske. Jedini način da napravimo trotoare je da se vlasnici kuća odreknu metar, dva placa. U suprotnom, ići ćemo i dalje ulicom – upozorava Goran Pekarski, predsednik Skupštine Opštine Grocka, koji živi u Kaluđerici.

Na sajtu www.kaludjerica.com, pokrenuta je inicijativa da se pored jedine autobuske linije 309 uvede i minibus linija, koja će povezati Kaluđericu sa centrom Beograda. Međutim, u Direkciji za javni prevoz kažu da za sada nije planirano proširenje mreže minibus linija “jer nije uočena potreba za ovom vrstom prevoza na nekom potezu“.

- Ukoliko postoji potreba, građani Kaluđerice mogu uputiti zahtev preko Opštine Grocka, koji će potom biti prosleđen prevoznicima. U zavisnosti od njihovog interesovanja biće ispitana mogućnost uvođenja novih minibus linija – dodaju u Direkciji.

Jedna od „falinki“ ovog naselje je što nema nijedan uređen park ili igralište za decu, ako se izuzme školsko dvorište i poneka sprava u crkvenom dvorištu. Prema rečima predsednika Opštine, ideja je da se veliko igralište napravi na prostoru iznad budućeg kolektora. Više od toga je nemoguće, objašnjava on, jer nema slobodnih parcela u naselju.

Mnoge zanima i da li će ikada biti završeno novo fudbalsko igralište, obećano pre desetak godina kada je na mestu starog izgrađena crkva.

- Gradnja novog fudbalskog terena iza okretnice počela je 2004. godine i ubrzo stala posle promene vlasti. Teren nije u najboljem stanju, ali ga ipak koriste dva kluba. Uvrstili smo ga u plan za 2011. tako da ćemo ga uskoro srediti – najavljuje Pekarski i dodaje da će to biti opštinski stadion, odnosno da neće dozvoliti njegovu privatizaciju.

U Kaluđerici postoji samo jedna pošta u kojoj su, prema rečima njenih korisnika, gužve nesnosne. Nebojša Denda, direktor Direkcije za poštansku mrežu u JP PTT „Srbija“ otkriva da uveliko traže adekvatan prostor za otvaranje još jedne pošte, s obzirom na to koliko se Kaluđerica proširila. Jedna od potencijalnih lokacija nove pošte je tržni centar koji će uskoro biti otvoren.

- Mene brine gde će me deca sahraniti sutra kada umrem. Mesno groblje je zatvoreno zbog popunjenog kapaciteta, a druga opcija je privatno groblje gde grobno mesto košta oko hiljadu i po evra. Verovatno će me sahraniti na Lešću, pa me zbog udaljenosti niko neće obilaziti – tužna je Mileva Zorić (73), koja kao i mnogi meštani ne zna da je zemljište od sedam i po hektara na potezu Kaluđerica – Leštane namenjeno za novo, veliko groblje. Međutim, ne zna se kada će groblje biti napravljeno, s obzirom da zemljište prvo mora da se otkupi, a koliko je predsedniku Todoroviću poznato, Grad još nije pokrenuo tu proceduru.

Neizvesno otvaranje škole

Pre dve godine, kada je počela izgradnja nove škole u Kaluđerici, najavljeno je da će prve đake primiti na početku školske 2010/2011. godine. Kako nezvanično saznajemo, zbog kasno rešenih imovinsko – pravnih odnosa, oštre zime i teškoća oko uređenja terena zbog klizišta na kojem se nalazi, nije sigurno da će škola zaista i početi sa radom u septembru. To bi trebalo da bude rešeno ove nedelje. Novi vrtić otvoren je pre tri dana i može da primi do 300 dece. Ambulanta bi trebalo da počne sa radom 1. oktobra.

ANKETA Koji su najveći problemi u Kaluđerici?

MILORAD ILIĆ mašin-bravar

Na ulicama je rupa do rupe. Strahota ako treba da prođete Volginom ulicom, koju su inače građani iz svog džepa asfaltirali, ali je vremenom propala. Kanalizacija nam je oduvek bila i biće „rak rana“.

STOJMENKA MILTENOVIĆ penzionerka

Kanaliza cija, ubedljivo na prvom mestu. Dom zdravlja je mali, ali su napravili novi, pa to više neće biti problem. Kaluđerica ima mnogo malu poštu. Muka me hvata kad treba da idem po penziju, kad samo pomislim na gužvu.

DRAGIŠA KOSTIĆ trgovac

Putevi su užasni. Ne mogu da izdvojim najproblematičniju ulicu, jer su sve u katastrofalnom stanju. U nekima ne može autom da se prođe, a da ne otpadne deo. Pitanje kanalizacije nije rešeno.

ZLATKO SIMIJONOVIĆ estradni umetnik

Kao vozač, mislim da su u Kalu đerici najveći problem neasfaltirani putevi. Ko liko sam upo znat, Ružina ulica je prošle godine bila u planu za asfaltiranje. Još nisu počeli radovi, a izgleda i da neće.

DUŠANKA STOJANOV ekonomski tehničar

Nemamo trotoare, pa se krećemo ulicom što je mnogo opasno za decu. Loša kanalizacija. Nijedno igralište ili park gde bismo vodili decu i šetali se. Imam utisak da je previše đubreta, a premalo kontejnera.

BRANKICA MAKSIMOVIĆ trgovac

Kanali zacija i ne asfa ltirane ulice. Bez toga i možemo da preživimo, iako je 21. vek. Problem nam je struja, jer ne možemo da se „priključimo“ na mrežu. Svi se nadamo da će se to rešiti legalizacijom.

Ana Milojković

Znatno stariji kaluđerački klub Partizan, na kraju je zauzeo pretposlednje, sedmo mesto, iako je sezonu počeo znatno bolje. Crno-beli iz Kaluđerice igrali su na svom novom terenu, ali su imali puno problema sa igračkim kadrom, finansijama…

Novoformirana OFK Kaluđerica na kraju može da bude zadovoljna svojom prvom takmičarskom sezonom. „Žuti mravi” su ostvarili 10 pobeda, imali su dva poraza i dva nerešena razultata. Postigli su 29 golova, a primili 10. Na kraju je ostao utisak da je ova solidna ekipa mogla i više, ali ju je nezaslužen poraz na svom terenu u prvom delu prvenstva od ekipe Mladosti iz Umčara poprilično uzdrmao…

U poselednjem kolu sastali su se OFK Kaluđerica i FK Partizan, a kao i jesenas pobeda je pripala mlađem komšiji, „žuti mravi” slavili su sa 3:0.
Ostaje nada da će do naredne sezone fudbalski klubovi iz Kaluđerice. uz obećanu pomoć opštine Grocka, konačno dobiti fudbalski teren kakav zaslužuju, kao i da će se mnogo više sponzora odlučivati da pomognu ovdašnje mlade fudbalere.

Rezultati poslednjeg kola Fudbalske lige Opštine Grocka : Boleč – Hajduk /K/ 3 : 0 ; Leštane – Pudarci 3 : 0 ; Mladost /U/ – Mladost /B/ 3 : 2 i u mesnom derbiju OFK Kaluđerica – Partizan /K/ 3 : 0 .

Već na prvi pogled se vidi da se radi o veoma modernom i kvalitetnom objektu u kojem će deca moći da dobiju sav komfor koji im je potreban. „Veseljko” ima površinu od oko 3.147 kvadratnih metara, a njegova izgradnja koštala je oko 260.000.000 dinara. Vrtić poseduje moderno opremljene učionice, višenamensku salu, dva parkića sa igračkama, centralnu kuhinju za potrebe vrtića u Grockoj, perionicu…Tokom gradnje prilazna ulica je proširena, a napravljeni su i parkinzi.  

Vaspitači nisu krili zadovoljstvo što konačno rade u modernom objektu, a poseban pečat dala su deca izuzetno maštovitom predstavom koja je oduševila sve prisutne. Svoje „mesto” u ovoj proslavi zauzela je i više nego grandiozna torta…

Svaka učionica i spavaonica urađena je sa velikom pažnjom, a posetioci su posebno bili impresionirani modernom centralnom kuhinjom, osposobljenom da pravi oko 1.000 obroka dnevno, pa čak i za bebe od šest meseci do godinu dana starosti.

Kaluđerica će ove godine verovatno imati još dve prilike za slavlje, jer je najavljeno otvaranje i nove zdravstvene ustanove i nove osnovne škole…

B.Ljubenović